Glifosat je herbicid širokog spektra, najprodavaniji na svetu, i verovatno najspornija hemikalija u savremenoj poljoprivredi. Oko njega postoji jedna okolnost koja zbunjuje više od svega ostalog: ozbiljne institucije došle su do različitih zaključaka o istoj supstanci, delom zato što imaju različite mandate i metodologije, a delom zato što nisu jednako ocenile raspoložive dokaze.
Ukratko
- Šta je: sistemični herbicid koji blokira jedan enzim u biljkama. Taj enzim postoji kod biljaka, gljiva i brojnih bakterija, a kod ljudi i životinja ne postoji.
- Status u EU: odobrenje je krajem 2023. produženo na deset godina, do 15. decembra 2033.
- IARC, 2015: svrstan u grupu 2A, „verovatno karcinogen za ljude“.
- EFSA, 2023: u oceni nisu utvrđene kritične tačke zabrinutosti, uz navedene praznine u podacima.
- Razlika između tih ocena nije jednostavna protivrečnost, ali nije ni samo razlika u terminologiji. Razložena je niže.
- Nalaz u hrani sam po sebi ne znači prekoračenje, a prekoračenje je prvenstveno regulatorni signal.
- Šta se ne zna: dosta toga, i to je pošteno reći.
Šta je glifosat i kako deluje
Glifosat je organofosforno jedinjenje, preciznije fosfonat, po hemijskom imenu N-(fosfonometil)glicin. Napomena zbog čestog nesporazuma: nije reč o organofosfatnim insekticidima koji deluju inhibicijom acetilholinesteraze, iako se nazivi lako pomešaju.
Sama molekula opisana je još sredinom prošlog veka, herbicidno dejstvo joj je otkriveno početkom sedamdesetih, a komercijalni preparati stigli su na tržište sredinom te decenije, pod imenom koje mnogi i danas koriste kao opštu reč za herbicid.
Deluje tako što blokira enzim EPSP-sintazu. Taj enzim je deo šikimatnog puta, metaboličkog lanca kojim biljke, gljive i brojne bakterije proizvode tri aromatične aminokiseline neophodne za rast. Bez tog enzima biljka ne može da ih napravi i propada u roku od nekoliko dana.
Ovde je važan detalj koji se u raspravi navodi s obe strane, obično nepotpuno: ljudi i životinje nemaju šikimatni put. Iz toga sledi da glifosat kod čoveka ne može da deluje mehanizmom kojim deluje kod biljke. Iz toga, međutim, ne sledi da je zato bezopasan, jer supstanca može imati sasvim druge efekte nezavisne od svog osnovnog mehanizma. Argument „nemamo taj enzim, dakle nema uticaja“ je preskok, i sreće se u tekstovima koji brane glifosat. Suprotan preskok, „blokira enzim, dakle truje i nas“, sreće se u tekstovima koji ga napadaju. Nijedan ne izdržava.
Sistemičan znači da se ne zadržava na površini lista nego se prenosi kroz biljku sve do korena. Zbog toga je efikasan protiv višegodišnjih korova, i zbog toga pranje ne može ukloniti onaj deo ostatka koji je već dospeo u biljno tkivo, iako može smanjiti površinske ostatke.
Status u EU i u regionu
Odobrenje za glifosat u Evropskoj uniji obnovljeno je u novembru 2023. na period od deset godina, sa važenjem od 16. decembra 2023. do 15. decembra 2033. Odluku je donela Evropska komisija nakon što potrebna kvalifikovana većina među državama članicama nije postignuta ni u nadležnom odboru ni u žalbenom odboru, dakle ni za ni protiv.
Obnova nije bezuslovna. Države članice moraju pri izdavanju nacionalnih odobrenja posebno proveravati usklađenost primene pre žetve s pravilima dobre poljoprivredne prakse. Primena radi desikacije, odnosno radi upravljanja trenutkom žetve ili optimizacije vršidbe, ne sme se odobriti. To nisu iste stvari: nije svaka predžetvena primena zabranjena desikacija.
Odobrenje aktivne supstance na nivou EU i registracija konkretnog preparata u pojedinoj državi nisu isto. Aktivna supstanca se ocenjuje zajednički, a svaki proizvod koji je sadrži registruje se pojedinačno, s vlastitim uslovima primene, karencom i propisanim dozama. Pri toj registraciji ocenjuju se i pomoćne materije u gotovom preparatu.
Srbija nije članica EU i primenjuje sopstvene propise o sredstvima za zaštitu bilja i o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka, koji su u velikoj meri usklađeni s evropskim, ali nisu automatski identični. Ko traži važeći podatak za konkretan proizvod, traži ga u registru nadležnog ministarstva, ne u tekstu poput ovog.
Zašto se ocene razlikuju
Ovo je najkorisniji deo teksta, jer se upravo ovde najviše greši, i to u dobroj veri.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), telo Svetske zdravstvene organizacije, svrstala je glifosat 2015. godine u grupu 2A: verovatno karcinogen za ljude. Osnova su bili ograničeni dokazi kod ljudi, pre svega u vezi s ne-Hočkinovim limfomom kod profesionalne izloženosti, dovoljni dokazi kod eksperimentalnih životinja i snažni mehanistički dokazi.
ECHA, evropska agencija za hemikalije, zaključila je 2022. da glifosat ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju kao karcinogen prema evropskim pravilima o klasifikaciji, ali jeste klasifikovan kao supstanca koja izaziva teško oštećenje oka i kao toksična za vodene organizme s dugotrajnim posledicama.
EFSA, evropska agencija za bezbednost hrane, u oceni iz 2023. nije utvrdila kritične tačke zabrinutosti, uz navedene praznine u podacima.
Kako to ide zajedno? IARC i ECHA ocenjuju karcinogenu opasnost, ali prema različitim pravilima i na različitim skupovima dokaza. EFSA zatim procenjuje rizik povezan s predloženim načinima upotrebe i očekivanom izloženošću.
IARC ocenjuje snagu dokaza da neki agens može izazvati rak kod ljudi. Sama klasifikacija ne govori koliki je rizik pri konkretnoj dozi ili načinu izlaganja, i ne tvrdi da je svaka izloženost opasna.
Procena rizika pita nešto drugo: da li je šteta verovatna pri izloženosti kakva se stvarno očekuje, pri odobrenim načinima primene i u količinama koje ljudi zaista unose.
Zato agensi u istoj IARC grupi nisu nužno jednako potentni niti stvaraju isti rizik u stvarnim uslovima. Grupa opisuje snagu dokaza, ne veličinu rizika.
Ko citira IARC kao dokaz da je glifosat opasan u hrani, meša ta dva pitanja. Ko citira EFSA kao dokaz da glifosat ne može izazvati rak, meša ih isto tako. Ali razlika se ne svodi samo na mandat: institucije su i različito ponderisale dostupne studije, pre svega u tome koliko su težine dale industrijskim regulatornim studijama naspram objavljene literature. Spor je stvaran i ozbiljan, a ne nesporazum oko terminologije.
Ostaci u hrani i šta znače brojevi
Za ostatke pesticida u hrani postoje zakonski propisani maksimumi, u EU poznati kao MRL (maximum residue level). Postavljaju se za svaku kombinaciju supstance i namirnice posebno.
Dve stvari koje se često pogrešno razumeju:
MRL nije toksikološka granica. Izvodi se iz dobre poljoprivredne prakse, kao najviši ostatak koji se očekuje kada je preparat korišćen ispravno, a zatim se proverava da li je takav nivo bezbedan za potrošače. Kada primena nije odobrena ili se merljivi ostaci ne očekuju, MRL se često postavlja upravo na granicu kvantifikacije, pa pretpostavka da je maksimum uvek visoko iznad merljivog ne važi.
Prekoračenje MRL-a prvenstveno je regulatorni signal moguće neusaglašenosti. Uzrok može biti primena mimo pravila, ali i uvozna neusaglašenost, kontaminacija, promenjen MRL ili analitička nesigurnost, koja se pri oceni uzima u obzir. Zdravstveni rizik procenjuje se zasebno, na osnovu izmerene količine, obrasca potrošnje te namirnice i toksikoloških referentnih vrednosti.
Nalaz nije prekoračenje. Savremena analitika meri u mikrogramima po kilogramu. Da je nešto izmereno znači da je iznad granice kvantifikacije uređaja. Naslov „pronađen glifosat“ bez konkretne vrednosti i bez poređenja s propisanim maksimumom za tu namirnicu ne kazuje ništa upotrebljivo.
Kako se glifosat zapravo meri
Ovaj deo se retko negde objasni, a menja način na koji se čitaju vesti o nalazima.
Glifosat je jako polarna molekula, dobro rastvorljiva u vodi. To zvuči kao tehnički detalj, a zapravo je ključno: uobičajene multirezidualne metode, kojima laboratorije jednim postupkom traže stotine pesticida odjednom, glifosat često ne obuhvataju. Za njega je obično potrebna namenska ili posebno validirana metoda za veoma polarne pesticide.
Posledica je konkretna. U urednom laboratorijskom izveštaju to se vidi, jer se navode spisak analiziranih supstanci i primenjena metoda. Ali sažetak koji taj spisak ne navodi ostavlja isti utisak kao negativan nalaz, iako glifosat možda uopšte nije bio obuhvaćen metodom. Kada u vesti stoji da pesticidi nisu pronađeni, vredi proveriti šta je zapravo traženo.
Isti oprez važi i u suprotnom smeru, za komercijalne testove koji se nude direktno građanima. Pre nego što neki nalaz išta znači, treba znati koja je metoda korišćena, kolika je granica kvantifikacije i s čim se rezultat poredi.
Šta se zna o unosu i izlučivanju
Raspoloživi toksikokinetički podaci, od kojih znatan deo potiče iz studija na životinjama, ukazuju na ograničenu oralnu apsorpciju, mali metabolizam i brzo izlučivanje. Neapsorbovani deo izlazi stolicom, dok se apsorbovani glifosat pretežno izlučuje urinom, uglavnom neizmenjen.
Ti podaci ne podržavaju tvrdnju da se glifosat trajno nakuplja u telu. Šta telo zaista radi s materijama koje unese, opisano je u tekstu o detoksikaciji organizma. Humani podaci su ograničeniji od životinjskih, pa ovo treba čitati kao opšti obrazac, a ne kao potpuno utvrđenu kinetiku za sve obrasce dugotrajne izloženosti.
Ovi podaci su važni za razlikovanje ponovljene izloženosti od trajnog nakupljanja supstance u telu. Ne predstavljaju sami po sebi zaključak o bezbednosti određene doze ili načina izlaganja.
Šta se ne zna
Pošteno je nabrojati i ovo, jer se u tekstovima o glifosatu obično nabraja samo ono što ide u prilog jednoj strani.
- Ekstrapolacija na stvarnu ljudsku izloženost. Hronične studije i studije karcinogenosti postoje, ali su pretežno na životinjama. Prenošenje tih rezultata na dugotrajnu, promenljivu i kombinovanu izloženost kod ljudi ostaje glavni izvor neizvesnosti.
- Formulacije nisu isto što i aktivna supstanca. Gotovi preparati sadrže i pomoćne materije, a deo istraživanja upućuje na to da su neke od njih toksičnije od samog glifosata. Koformulanti se ocenjuju pri registraciji preparata, ali je EFSA baš u vezi s jednim koformulantom reprezentativne formulacije prijavila nedostatak podataka.
- Efekti na crevnu mikrobiotu su predmet aktivnih istraživanja. Mnoge bakterije imaju šikimatni put, pa je pitanje legitimno, ali rezultati zasad nisu jednoznačni.
- Ukupna izloženost iz svih izvora procenjuje se, ali je opterećena većom neizvesnošću nego izloženost iz pojedinačne namirnice.
Česta pitanja
Da li je glifosat zabranjen u EU?
Nije. Odobrenje aktivne supstance obnovljeno je krajem 2023. na deset godina, do 15. decembra 2033. Uz obnovu idu uslovi, među kojima i to da se primena radi desikacije ne sme odobravati. Pojedine države i lokalne uprave uvele su i vlastita ograničenja, pa se propisi razlikuju.
Da li glifosat izaziva rak?
IARC ga je 2015. svrstao u grupu 2A, „verovatno karcinogen za ljude“, što je ocena o snazi dokaza da supstanca može izazvati rak, a ne o veličini rizika pri konkretnoj izloženosti. ECHA je 2022. zaključila da ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju kao karcinogen prema evropskim pravilima. EFSA, koja procenjuje rizik pri očekivanoj upotrebi, nije utvrdila kritične tačke zabrinutosti. Razlika potiče i od različitih mandata i od različite ocene istih studija.
Šta znači kada se u nekoj hrani pronađe glifosat?
Da je izmerena količina iznad granice kvantifikacije laboratorije. Da bi taj podatak nešto značio, potrebno je znati konkretnu vrednost i uporediti je s propisanim maksimumom za tu namirnicu.
Može li se glifosat oprati s voća i povrća?
Ne u potpunosti. Pranje može smanjiti površinske ostatke, ali ne uklanja onaj deo koji je kod tretirane biljke već dospeo u tkivo, jer je glifosat sistemičan.
Ima li glifosata u organskoj hrani?
U organskoj proizvodnji njegova primena nije dozvoljena. Nalazi u tragovima ipak su mogući, zbog zanošenja s okolnih parcela ili unakrsne kontaminacije u transportu i preradi.
Zašto se u izveštajima glifosat često ne pojavljuje?
Zato što ga uobičajene multirezidualne metode ne obuhvataju pouzdano, pa je potrebna namenska metoda. U urednom izveštaju to se vidi iz spiska analiziranih supstanci, ali u sažetku vesti „nije nađeno“ i „nije traženo“ mogu ostaviti isti utisak.
Ovaj tekst opisuje regulatorni i naučni status jedne supstance i služi u informativne svrhe. Ne predstavlja medicinski savet niti procenu bilo kog konkretnog proizvoda. Za važeće podatke o registrovanim preparatima i dozvoljenim količinama ostataka merodavni su registri nadležnih organa.